Историјат братства Алексића

Фото: Илустрација

Родоначелник Алексића је Малеш, србски војвода. Потиче из Старе Херцеговине. У другој половини 14. века, због својих заслуга Малеш је добио војводство у Берову (Вардарска Србија) и тако постаје племић. Учествовао је у Маричкој бици 1371. године, где је рањен. Због надирања Турака спаљује куће и сели се у Дреницу на Косову и Метохији. Учествује у Косовској бици 1389. године. 

Када се опоравио од рана, опет спаљује куће и враћа се у постојбину, у село Малина (на путу између Билеће и Требиња). Ту се бавио трговином и ловом. Прокрчио је кланац у планини Љуботињи код Кручице и оставио запис о томе. Обновио је манастир Добрићево.

Умро је у дубокој старости, почетком 15. века. Малешевци су прво држали планину Равно, па је заменили са пивским војводом за планину Кручицу код  Волујака. Трговали су са Дубровником и преносили робу караваном од Дубровника у унутрашњост, до Ариља и даље. Племе се раширило и дало многа братства… Малешевска братства имају завет којег се тврдо држе, а који укратко гласи да припадници братства/породица, са истим презименом, али који не славе Св. Игњатија Богоносца, нису Малешевци јер су, одрекавши се Малешевског завета, иступили из племена!

 

 

МИРКO АЛЕКСИЋ

НА ГРОБУ МИРКА АЛЕКСИЋА

Сад под овом плочом није
осим једна шака праха –
сав остатак од јунака
без узмака и без страха.
Тај сe Алексић Мирко звао –
нек нараштај позни знаде –
глава силног Смаил-аге
под ханџар му оштри паде.
Бранич раје а страшило
бијеснијех зулумћара –
душман му се ножем клео
са дно Босне до Вардара.
(Краљ Никола I Петровић Његош)

Мирко Алексић је опеван и од Његоша у “Чардак Алексића” у Дробњацима, а и код војводе Славка у селу имају омеђине куће Мирка Алексића такође је зову чардак Алексића. У манастирској порти налази се гроб Мирка Алексића (претка војводе Славка), јунака који је посекао Смаил-агу Ченгића. Надгробни споменик војводи Мирку Алексићу подигао је Краљ Никола I Петровић Његош. На споменику су уклесани стихови Краља Николе I, посвећени управо војводи Мирку Д. Алексићу.

Манастир Подмалинско

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *