Bojвoдa Уpoш Дpeнoвић

Bojвoдa Уpoш Дpeнoвић

Bojвoдa Уpoш Дpeнoвић – рођен 11. 11. 1911. на Ситници (Мањача), у угледној и имућној трговачкој породици. Завршио је грађанску школу у Мркоњић-Граду. Учитељску школу у Сарајеву и школу резервних официра у Билећи. Као угледна личност и угледан учитељ службовао је у Бараћима, где се оженио свештеничком кћерком Надеждом Гојић 1939. године и стекао сина. У рат улази као резервни официр. Организатор је устанка на Мањачи, као и одреда „Петар Кочић“ чији је био командант.

Од одреда „Петар Кочић“ Дреновић формира четнички пук „Мањача“, а касније и четничку бригаду „Змијање“ чији је био командант Павле Мутић. По одлуци Ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића 03. јуна 1943. године Урош Дреновић је постављен за четничког команданта корпуса, којим је командовао све до погибије на Чађавици до дејства Британске авијације у мају 1944. године.

Војводу Уроша Дреновића сахрањују његови четници на врху Мањаче, његов гроб био је свето и тајно место и до пада комунизма непознаница за титоисте и комунисте који му убијају супругу Надежду са сином јединцем у селу Ситница. Падом комунизма и доласком српске власти стекли су се услови да Војвода Урош Дреновић пренесен на Мањачу поред цркве Клисина испред које је кренуо у одбрану српске Отаџбине са својим четницима 1941. године.

Дреновић је први војвода чије посмртне остатке сачуваше његови саборци од комуниста, а потом их сахранише поред цркве Клисина уз највеће почасти његових сабораца и Равногораца. Посебна част може се исказати Биби Радановић са Мањаче који верно сачува тајну Војводиног гроба све до 2002. године, када млади Равногорци пренесоше посмртне остатке Војводе Уроша Дреновића поред Православне цркве Клисина на Мањачи.

Тим поводом на Светог Прокопију 21.07.2002. године открива се спомен обележје заслужном команданту Војводи Урошу Дреновићу уз благослов српске Православне цркве и борачке организације Републике Српске оснива се први Свесрпски Сабор на Мањачи који прелази у традиционални Свесрпски Сабор. Данас на Мањачу долазе Срби из свих крајева Српске Отаџбине као и широм света, да покажу и одрже српско јединство. Војвода Урош Дреновић је убијен, али није умро, он пред Богом и српским патриотама наставља своју започету идеологију и уједињује српски народ, како са Мањаче и Крајине, тако и широм света где живе честити Срби. Жив је Урош умро није, док је Срба и Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *